Dizajnerski faktori za papir

Materijali za štampanje imaju merljive karakteristike koje je potrebno uzeti u obzir prilikom izbora ili dizajniranja za konkretnu namenu.

Osnovna težina

Osnovna težina je termin koji se koristi za opisivanje težine u funtama za 500 listova papira (jedan ris). Međutim, standardna veličina papira određuje težinu, a to možda nije kupljena veličina. Stoga, osnovne težine nisu uvek lako uporedive. Primer može da bude standardna veličina papira za pisanje od 20 lb, koja je 17 x 22 inča, odnosno jedan ris, čija je težina 20 funti. Ako isečete papir, čime dobijate četiri risa veličine 8,5 x 11 inča, svaki od risova bi bio označen kao papir za pisanje od 20 lb, ali bi imao težinu od samo 5 funti.

Ako bi taj papir imao težinu od 24 funte, zvao bi se papir za pisanje od 24 lb. Papir za pisanje od 24 lb je deblji, teži i gušći od papira za pisanje od 20 lb. Kada koristite deblji papir, manje papira može da stane u fioku. Papir koji je teži i gušći može da izazove zaglavljivanja ili probleme sa uvlačenjem na nekim štampačima. Da biste proverili da li je osnovna težina papira koji se koristi prihvatljiva, pogledajte tabelu podržanih težina papira u odeljku Podrška za papir prema štampačima .

Nisu sve osnovne težine povezane sa standardnom veličinom papira. Na primer, materijal od 70 lb može da bude lakši od materijala od 40 lb ako je zasnovan na većoj osnovnoj veličini papira. Metrička mera „gram po kvadratnom metru“ (g/m ² ) predstavlja postojaniji način za poređenje težina i standardizovana je od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).

Vaš štampač podržava širok opseg težina papira, ali prelaki ili preteški materijali mogu da izazovu probleme sa štampanjem. Teški i deblji materijali možda se neće zagrejati dovoljno brzo u jedinici za nanošenje tonera, što za rezultat ima loš kvalitet štampe. Takav papir takođe može manje pouzdano da se uvlači, odnosno da se zakrivi usled težine ili krutosti. Sa druge strane, lakši materijali mogu da se naboraju i zaglave u štampaču usled male krutosti.

Koristite sledeću tabelu da biste uporedili težine različitih tipova medija.

U zavisnosti od orijentacije papira dok prolazi kroz štampač, možda će biti potrebno da tražite da se teži materijali seku poprečno ili uzdužno radi postizanja fleksibilnosti na krivinama na putanji papira.

Za više informacija o težinama koje podržava vaš štampač, pogledajte specifikacije za odgovarajući štampač u ovom dokumentu.

Dimenzije

Svi štampači imaju ograničenja po pitanju dimenzija materijala za štampanje. Više informacija potražite u dokumentaciji štampača. Ponekad možete da redizajnirate otiske da biste prevazišli ova ograničenja. Na primer, ako je dokument kraći od minimalne dužine koju štampač podržava, možete da postavite dva dokumenta na jedan list.

Životna sredina

Lexmark štampači ispunjavaju ili prevazilaze sve relevantne propise i standarde u vezi sa emisijom. Uzastopno štampanje na nekim tipovima papira ili drugim medijima može da dovede do stvaranja isparenja, koja ne predstavljaju problem sa povremenim štampanjem. Uverite se da je štampač postavljen na dobro provetrenom mestu.

Temperatura i vlažnost mogu da imaju veliki uticaj na štampanje. Čak i male promene (npr. smena dana i noći) mogu značajno da utiču na pouzdanost uvlačenja kada je materijal za štampu na granici prihvatljivosti.

Preporučujemo da razradite materijal dok se nalazi u originalnoj ambalaži. Materijal držite u okruženju gde se nalazi štampač 24 do 48 sati pre štampanja kako bi se prilagodio novim uslovima. Možda će biti potrebno da ovaj period produžite za nekoliko dana kada se okruženje za skladištenje ili transport veoma razlikuje od okruženja štampača. Debeli mediji takođe zahtevaju dužu razradu zbog mase materijala.

Ako uklonite omotač sa medija pre nego što budete spremni da ga ubacite u štampač, dolazi do pojave neravnomernog sadržaja vlage, što dovodi do uvijanja. Preporučujemo da uvijanje ne bude veće od 3 mm (0,125 inča) pre ubacivanja. Ako postoji uvijanje, veća je verovatnoća da dođe do problema sa štampanjem sa laganim materijalima, kao što su papirne nalepnice i neki integrisani mediji.

Većina proizvođača nalepnica preporučuje štampanje u temperaturnom opsegu 18–24 °C (65–75 °F), uz relativnu vlažnost između 40 i 60%. Lexmark štampači su dizajnirani za rad u temperaturnom opsegu 15,5–32 °C (60–90 °F), uz relativnu vlažnost između 8 i 80%. Štampanje u okruženju koje je izvan ovih preporuka može da dovede do zaglavljivanja, problema sa uvlačenjem, smanjenja kvaliteta štampe i prevremenog odvajanja nalepnica.

Unapred naneseno mastilo

Unapred odštampani mediji unose polu-tečne i isparljive komponente u okruženje sa visokim temperaturama i pritiskom koje se koristi u procesu laserske štampe. Unapred nanesena mastila i boje mogu da izdrže temperaturu jedinice za nanošenje tonera do 225 °C (437 °F) i pritisak do 25 psi, bez zagađivanja štampača ili kreiranja opasnih isparenja.

Ne preporučujemo upotrebu termografskog mastila. Termografska mastila imaju teksturu poput voska, a odštampana slika izgleda kao da je izdignuta iznad površine materijala na kojem se štampa. Ta mastila mogu da istope i oštete sklop jedinice za nanošenje tonera.

Unapred naneseno mastilo takođe mora da bude otporno na abraziju kako bi se sprečilo stvaranje naslaga prašine od mastila i mastila u štampaču. Ako štampate preko oblasti na kojoj je već štampano, mastilo mora da primi toner kako bi se obezbedilo odgovarajuće spajanje.

Sva unapred nanesena mastila moraju temeljno da se osuše pre korišćenja štampanih materijala. Međutim, ne preporučujemo korišćenje ofsetnih prahova niti drugih stranih materijala radi ubrzavanja sušenja. Da biste utvrdili da li je mastilo kompatibilno sa štampačima koji zagrevaju mastilo na 225 °C (437 °F), obratite se pretvaraču mastila, proizvođaču ili prodavcu.

Perforacije i kalupi

Ako postoji perforacija, linija perforacije trebalo bi da se prekine 1,6 mm (0,06 inča) od svake ivice obrasca. Na taj način se izbegava odvajanje obrasca pri prolasku kroz štampač, što dovodi do zaglavljivanja. Lokacija perforacije utiče na snagu početnog hvatanja. Perforacije bliže ivici mogu da povećaju broj zaglavljivanja. Za materijale osetljive na pritisak, kao što su nalepnice, maksimalno smanjite broj perforacija koje prolaze kroz pozadinski materijal ili podlogu.

Perforacije bi trebalo poravnati kako bi materijal za štampu bio ravan, čime se umanjuje grupisanje obrazaca. Ivice bi trebalo da budu glatke i uredne, bez prelaženja. Laserske perforacije (takođe poznate kao mikro perforacije ili digitalne perforacije ) pružaju veću stabilnost i preporučuje se njihovo korišćenje. Te manje perforacije obično se ne grupišu niti stvaraju prekomernu količinu prašine i otpada od papira. Uverite se da su ostaci papira i prašina kreirani tokom procesa konverzije uklonjeni pre pakovanja.

Ako dođe do nabiranja perforacija, odnosno uvijanja po liniji perforacije, može da dođe do pucanja perforacija i zaglavljivanja papira. Nabiranje može da uveća zakrivljenje, da izazove dvostruko uvlačenje listova odnosno da razmaže toner po materijalu za štampanje pre nanošenja, što dovodi do lošeg kvaliteta štampe. Koristite mikro perforacije da biste smanjili nabiranje. Ako se materijal za štampanje malo povlači dok prolazi kroz štampač, perforacije bi trebalo da izdrže, bez pucanja.

Isecanje kalupa se koristi za kreiranje oblika sa nalepnicama i tvrdim papirom. Prilikom dizajniranja nalepnica zaoblite sve ćoškove da biste sprečili odvajanje i izbegavajte useke kroz podlogu (duboke useke). Takođe se ne preporučuju deljenje pozadine i iskačući prozori.

Ako su perforacije ili kalupi deo dizajna materijala za štampanje, preporučuje se vezivanje. Te male neisečene oblasti (približno 1,6 mm ili 0,06 inča) doprinose stabilizovanju oblika i sprečavaju cepanje po perforacijama i kalupima tokom štampanja.

Za oblasti sa kalupima ili perforacijama koje se preklapaju ili daju mali krajnji proizvod, veze u ćoškovima pružaju dodatnu stabilnost. Veze mogu da se nalaze bilo gde na perforacijama ili kalupima. Za proizvode osetljive na pritisak, veze doprinose sprečavanju odvajanja nalepnica dok su u štampaču. Veze ne mogu da se koriste za kompenzovanje neodgovarajuće snage oslobađanja lepljivog materijala na nalepnicama.

Tehnologija valjka za prihvat

Neki štampači imaju sklop valjka za prihvat koji pouzdanije uvlači papir od bočnih potpornika koji se koriste na starijim modelima štampača. Sklop ima dva valjka koji dodiruju medij. Izbegavajte postavljanje dubokih perforacija u tim oblastima pošto može da dođe do grupisanja papira i uvlačenja više listova. Perforacije koje mogu da izazovu grupisanje i nabiranje trebalo bi da budu izvan oblasti valjka za prihvat na ivici papira koja prva ulazi u štampač. Ovo se razlikuje od praznog prostora od 0,5 inča koji preporučujemo u vrhu medija za štampače sa sistemom bočnih potpornika. Koristite mikro perforacije da biste izbegli probleme sa grupisanjem.

Uverite se da se perforacije nalaze izvan oblasti od 0,12–0,91 inča na ivici medija koja prva ulazi u štampač.

Udubljenja i reljef

Izbegavajte materijale sa udubljenjima i reljefom. Korišćenje tih materijala može da dovede do grupisanja i dvostrukog uvlačenja, a proces nanošenja tonera značajno smanjuje visinu izdignute slike. Štampanje preblizu reljefa za rezultat ima loš kvalitet štampe i slabo nanošenje tonera.

Metalik boje

Ne preporučujemo korišćenje metalik boja na medijima, u vidu mastila ili drugih materijala, usled njihove provodljivosti i mogućnosti ispuštanja napona. Ovo svojstvo može da ometa prenos tonera i da dovede do lošeg kvaliteta štampe.

Osnovni dizajn obrasca

Prilikom dizajniranja obrazaca, uključujući oblast u kojoj se ne štampa od 8,38 mm (0,33 inča) u vrhu i u dnu obrasca, kao i 6,35 mm (0,25 inča) sa obe strane obrasca.

U principu, uspravna orijentacija je preporučeni raspored, naročito ako štampate bar-kodove. Izbor položene orijentacije može da izazove varijacije u brzini prolaska kroz putanju papira, kao i varijacije u razmacima pri štampanju bar-kodova.